Nisu svi pioniri u različitim oblastima hodali na dve noge. Mnogi naši krzneni i pernati prijatelji pomogli su da se život na planeti promeni.

Životinje su uz ljude odvajkada, pa ne čudi zašto su nam najčešće one od najveće pomoći. U nastavku saznajte koje su to životinje i na koji način promenile tok istorije.

Životinje koje će ostati upamćene

Ovca Doli

Davne 1996. 5. jula, rođena je ovčica Doli, prvi klonirani sisar u istoriji. Njeno rođenje pokazalo je da je moguće klonirati živo biće iz odrasle ćelije i neoplođene jajne ćelije. Kasnije, klonirane su svinje, jeleni, konji i bikovi.

Šer Ami

Ovaj golub, čije ime u prevodu sa francuskog na srpski znači “dragi prijatelj” bio je istinski heroj Prvog svetskog rata. Naime, tokom ratovanja, on je radio na strani SD i preneo je čak 12 poruka. Pomogao je francuskim vojnicima, a ta to je dobio i orden hrabrosti.

Dejvid Sivobradi (Grejbird)

Sve do 1960. godine, naučnici su verovali da samo ljudi imaju sposobnost da prave i koriste oruđe. Međutim, 4. novembra te godine, Džejn Gudol posmatrala je šimpanzu koji se zvao Dejvid Sivobradi kako koristi stabljiku trave da izvuče termite iz rupe. Tako je ova šimpanza otkrila naučnicima da i druge životinje koriste oruđe kako bi se snašle u prirodi.

Lavica Elsa

Džordž Adamson i njegova supruga Džoj 1956. godine usvojili su mladunče lava kojeg su nazvali Elsa. Godinama, Adamsonovi su brinuli o Elsi u svom domu u Africi, učeći je da lovi samostalno i razvijali su njene veštine kako bi se snašla u divljini. Konačno, par je pusti Elsu i ona je, začudo, preživela. Četiri godine kasnije, Džoj je napisala knjigu “Rođena slobodna” u kojoj je opisala Elsin život, a šest godina kasnije snimljen je i film zahvaljujući kojem se ispromovisao trend da životinje treba da žive slobodno, u divljini.

Pas Balto

Doktori na Aljasci su se 1925. godine našli u smrtonosnoj dilemi. Naime, zavladala je epidemije difterije, a jedini lek nalazio se u Sijetlu. Doktori i osoblje nisu mogli da dođu do leka avionom, pa su pustili nekoliko sanki sa psima kako bi transportovali lek. Jedan tim pasa predvodio je Balto, haski, koji je trčao kroz mećavu celu noć ne bi li dostavio lek. I uspeo je u tome!

Pas Smouki

Ovaj pas, rase jorkški terijer, je postao pravi ratni heroj. Naime, tokom Drugog svetskog rata, američki vojnici su bili napadnuti na Filipinima. Jedino su mogli da komuniciraju preko telefona. Zato je Smouki priskočila u pomoć. Ona je spasila 250 ljudi.

Iako već godinama važi stereotip da su ljudi sa Mediterana najdugovečniji, najnovija i podrobnija studija ipak je dokazala nešto sasvim suprotno.

Prema najnovijim studijama, koji su objavljeni u časopisu “Population Studies“, Australijanci i Švajcarci su najdugovečniji.

Studija, koja je uključivala najtačniji model analize stope smrtnosti, uključila je 15 zemalja i period os 1950. do danas. Pokazano je da muškarci iz Australije žive najduže, oko 74 godine, dok žene iz Švajcarske žive u proseku oko 79 godina.

Šta je tačan faktor koji utiče na ovu dugovečnost, naučnici nisu sigurni.

Dosad, u Amazonskoj prašumi izbilo je preko 39.000 požara samo ove godine, što je za 77% više nego u ovo doba 2018. Saznajte šta to znači po nas i našu planetu.

NASA je objavila satelitski snimak Amazonije, gde je pokazano koliko su požari odmakli kontroli. Amazon predstavlja jedno od najvažnijih bioma na planeti i igra ključnu ulogu u održavanju prirodnih procesa na Zemlji. Uz to što je dom za preko 20 miliona ljudi, tamo živi veliki broj biljaka i životinja.

Ovogodišnji požar u Amazonskoj prašumi privukao je veliku pažnju, a ove godine, požara je za 77% više nego prošle godine.

Šumski požari nisu neuobičajeni u Amazonu tokom sušne sezone, od jula do oktobra i često se dešavaju prirodni. Međutim, povećana ljudska aktivnost u ovog regionu dovela je do većih požara. Amazonska prašuma često se naziva “plućima” Zemlje, a bez nje, došlo bi do katastrofalnih prirodnih promena koje bi uticale na život svakog stvorenja na planeti.

Brojne organizacije i poznate ličnosti krenule su u borbi sa požarima i za očuvanje Amazonskih prašum, a kakve će posledice ovogodišnji požar imati po nas, ostaje da vidimo.

Foto: iflscience.com