Oblast: Mnogougao
Lekcija: Pojam i vrste mnogouglova
Razred: 7. razred osnovne škole
Na slici 1. je prikazana zatvorena izlomljena linija ABCDEF. Ovu zatvorenu izlomljenu liniju obrazuju 6 duži koje predstavljaju njene stranice. Tačke A, B, C, D, E, F su temena zatvorene izlomljenje linije ABCDEF.
Zatvorena izlomljena linija čije nesusedne stranice nemaju zajedničkih tačaka naziva se prosta zatvorena izlomljena linija. Uočimo da je upravo takva zatvorena izlomljena linija ABCDEF jer njene nesusedne stranice nemaju zajedničkih tačaka.
Prosta zatvorena izlomljena linija se naziva mnogougaona linija. Mnogougaona linija deli ravan na dve razdvojene oblasti: unutrašnju i spoljašnju. Unija mnogougaone linije i njene unutrašnje oblasti naziva se mnogougao.
Zaključujemo da je na slici 1. prikazan mnogougao ABCDEF čija su temena A, B, C, D, E, F, i stranice AB, BC, CD, DE, EF, FA.
Mnogougao je konveksan ako za bilo koje dve tačke koje pripadaju mnoguglu može da se povuče duž koja pripada mnogouglu, u suprotnom mnogougao je nekonveksan. (Slika 2.)
Kao što vidimo kod nekonvesknog mnogougla (desna figura na slici) između dve tačke koje pripadaju mnogouglu R i Q povučena je duž čije sve tačke ne pripadaju mnogouglu.
Mi ćemo se baviti samo konveksnim mnogouglovima.
Karakteristike mnogouglova
U nastavku navedimo još neke važne karakteristike mnogougla:
- Dve stranice mnogougla su susedne ako imaju zajedničko teme.
- Dve susedne stranice određuju unutrašnji ugao mnogougla.
- Mnogougao ima jednak broj temena, uglova i stranica.
- Duž čije su krajnje tačke nesusedna temena mnogougla naziva se dijagonala mnogougla.
- Broj uglova, odnosno stranica određuje ima mnogougla, pa imamo: trougao, četvorougao, petougao, šestougao…
