Porede ih sa avetima, veći deo sveta ih nije smatrao stvarinim veoma dugo, zbog nestvarno jezivih rituala življenja i bele prašine kojom im je telo posuto smatrani su izmišljotinama. Oni su stvarni, žive u Indiji i deo su kulta koji upražnjava posebni životni stil i običaje, koji su nama možda jezivi a oni već stotinama godina nalaze smisao u svom postojanju na ovaj, svoj način.
Pleme Agori
Agori su mistični hindu kult ili sekta, njeni pripadnici žive asketskim životom – što znači da se odriču zadovoljstava kako bi postigli duhovni mir. Kult ima svoju posebnu filozofiju, te u želji da se oslobode svake požude, strasti i srama, pripadnici agora nose veoma malo, minimalno odeće. Veoma karakterističan deo njihovog rituala je i mazanje belom prašinom, što ih praktično čini nevidljivim i simbolizuju lakoću, nepostojanje, duhove.
Navike, običaji, način života Agora
Agori su poklonici kulta Šive, iako se prakse koje primenjuju smatraju kontradiktornim hinduizmu. Oni nastanjuju Varanasiju, centar duhovnosti hindusa, kroz koju teče reka Gang u koju se po hindu tradiciji sahranjuju mrtvi puštanjem tela u vodu ili bacanjam pepela. Oko reke se spušta i reka hindu hodočasnika ali i užasan miris spaljivanja i leševa. Agori ovde mirno čekaju svoj red. Njihove improvizovane naseobine se nalaze u blizini krematorijuma.
Agori su hanibali. Jedu meso preminulih, potom koriste kombinaciju marihuane, alkohola i meditacije, koja im pomaže da uspostave vezu sa Šivom i Kali Ma. Tokom rituala koriste lobanje preminulih kao posude iz kojih piju tečnost. Varanasi je jedini grad u kome se javno spaljuju preminulia, a taj posao obavljaju parije ili daliti, pripadnici najniže kaste.
Nama ovo možda zvuči kao da su u pitanju ljudi- lešinari a za Indijce oni su čak živi sveci i čak su veoma poželjni. Ako prisustvujete činu spaljivanja u Indiji, možete doživeti i jeziv susret sa Agorima. Naime ukoliko leš pokojnika ne izgori u potpunosti to je loš pokazatelj za njega i porodicu te se veruje da pokojnik ne može srećno da pređe dalje.
Pri tom će rođaci pozvati bele raščupane Agore koji poput belih duhova vrebaju i skrivaju se u okolini krematorijuma da onako zateturani od droge i alkohola priđu i obave svoj rital zvan sadhana, pri kom jedu ostalo meso kremiranog i potom meditiraju uz vatru. Veoma sablasno za naše uši i oči a za hinduse spas pokojnika.
